Namaste jogi,
Postoji nešto što želim da podelim sa tobom već dugo.
Godinama podučavam jogu. Gledala sam stotine tela kako se menjaju, omekšavaju, jačaju. Gledala sam žene koje prvi put dodirnu nožne prste. One koje prvi put udahnu bez stezanja u grudima. One koje prvi put dozvole sebi da legnu i – ništa ne rade.
Videla sam fizičku transformaciju.
Ali još više od toga – videla sam unutrašnju.
I kroz sve te godine sazrevala je jedna velika istina:
Joga nije ono što većina misli da jeste.
I možda će ovo što pišem promeniti način na koji doživljavaš svoju praksu.
Joga nije fleksibilnost
Fleksibilnost je nuspojava. Kao i snaga. Kao i lepša linija tela. Kao i bolja postura. Kao i osećaj lakoće u pokretu.
Ali joga nikada nije bila gimnastika.
U tradicionalnim tekstovima joge, asana se pominje veoma kratko. Patanjali kaže: „Sthira sukham asanam“ — položaj treba da bude stabilan i udoban.
Ne spektakularan.
Ne ekstreman.
Ne savršen.
Stabilan i udoban.
A mi smo od toga napravile performans. Vizuelni standard. Nešto što mora da izgleda impresivno da bi bilo vredno.
Koliko puta si pomislila da “napreduješ” samo ako ideš dublje?
Koliko puta si merila uspeh time koliko si blizu poda?
A šta ako to nikada nije bila poenta?
Joga nije mir
Koliko puta si došla na čas očekujući da ćeš “da se smiriš”?
Koliko puta si pomislila da nešto nije u redu sa tobom jer ti misli ne prestaju?
Joga nije eliminacija misli.
Joga je odnos prema mislima.
U Yoga sutrama stoji: “Yoga chitta vritti nirodhah” — joga je umirivanje vrtloga uma.
Ali to ne znači nasilno zaustavljanje.
To znači da naučiš da posmatraš misao, a da ne postaneš ona.
Mir ne dolazi zato što si oterala haos.
Mir dolazi zato što si prestala da se boriš sa njim.
Joga nije "biti dobra"
Ovo je možda najvažnije.
Godinama gledam žene koje žele da urade pozu “kako treba”. Koje žele da izdrže duže. Koje se izvinjavaju kada izađu iz položaja. Koje osećaju krivicu kada propuste čas.
To nije joga.
To je obrazac dokazivanja vrednosti.
Ahimsa — nenasilje — počinje prema sebi.
Ako forsiraš koleno da bi izgledalo lepo, to nije joga.
Ako ostaješ u položaju iz ega, to nije joga.
Ako se porediš sa drugima, to nije joga.
Joga je trenutak kada kažeš:
Danas je dovoljno ovako.
Joga nije kontrola
Ovo sada posebno duboko razumem.
U trudnoći telo više ne sluša mentalne komande kao ranije. Tempo je drugačiji. Energija drugačija. Potrebe drugačije.
I tu sam shvatila nešto što me 5 godina podučavanja i 11 godina praktikovanja joge nije naučilo:
Joga nije kontrola tela.
Joga je poverenje u telo.
Poverenje da zna.
Poverenje da vodi.
Poverenje da sporost nije slabost.
U svetu koji glorifikuje produktivnost, joga je radikalan čin sporosti.
Pa šta je onda joga?
Joga je odnos.
Odnos prema telu kada je snažno — i kada je umorno.
Odnos prema umu kada je bistar — i kada je haotičan.
Odnos prema sebi kada si zadovoljna — i kada nisi.
Joga je sposobnost da ostaneš sa sobom kada postane neprijatno.
Kada poza postane intenzivna.
Kada dah postane kratak.
Kada se pojavi frustracija.
Ne da pobegneš.
Ne da se kazniš.
Ne da se dokazuješ.
Već da ostaneš.
U sledećem mailu pisaću ti o tome zašto ovaj prostor nikada neće biti samo “joga studio”, zašto se zove Wellbeing studio — i šta zapravo znači napredak u praksi.
Jer ako redefinišemo jogu, moramo redefinisati i uspeh.
Sa tobom,
Anastasija