Da li vam se nekada desilo da ste samo na trenutak pomislili kako bi bilo lepo da iskusite/imate nešto i uskoro je to bila realnost?
Nadam se da niste jedni od onih koji i dalje veruju u slučajnosti. Mnogo naučnika nam je pokazalo da slučajnosti ne postoje, a mene je u to najbolje uverio Jung sa teorijom o sinhronicitetu, no o tome ćemo neki drugi put.
Obično kada se desi takav trenutak mi reagujemo na neki od sledeća dva načina: Ili prepišemo to slučajnosti ili shvatimo da smo mi ti koji smo to privukli ali zbog ne prevelike sigurnosti u to i ne toliko jasne slike u glavi na koji način smo to uradili mi vremenom odbacimo tu mogućnost, zaboravimo na nju i na moć koju nosimo u sebi.
Pre neki dan, čitam jednu knjigu o koučingu i naiđem na priču o ženi koja je trpela velike bolove zbog bolesti od koje je patila te se obratila Miltonu Eriksonu (kouč) za pomoć. On ju je posavetovao da svakog dana primenjuje jednu kratku vežbicu. Trebalo je da se pretvara da vidi kako u njenu kuću ulazi bengalski tigar i kako je posmatra čekajući svaki trenutak da je napadne. Ona, kao žena otvorenog uma prihvatla je taj predlog i svakodnevno koristila taj metod. Fokusiranjem na zamišljenog tigra, skretala je misli sa bola koji oseća. Ne znam da li ćete poverovati ali je uspela u potpunosti da kontroliše svoj bol. Ona je znala da ima tu moć. Ona nije provodila dane pričajući o bolu već govoreći drugima kako ona upravlja bolom i isto tako se i osećala do samog kraja.
Ovo je samo jedan od primera koji nam pokazuju našu moć u onim najekstremnijim momentima, a mi je ne koristimo čak ni kada se radi o onim malim svakodnevnim stvarima na koje nailazimo i koje nazivamo preprekama na putu tj. problemima.
Ova priča je ostavila toliki dojam na mene da sam odmah prekinula sa čitanjem i ceo taj dan provela kontemplirajući to što sam čula.
Bože, pa jel mi zaista nismo u mogućnosti da se svaki dan probudimo svesni svojih moći, svesni da smo mi kreatori svog dana, svog života, da se probudimo hrabri, nasmejani i spremni na sve.
Da li ste znali da smo svi mi, nebitno u kom životnom dobu se nalazili, u stanju da u svakoj novoj godini života razvijemo nove navike i sposobnosti, a poenta je samo da vežbamo. Vežba i rad na sebi su ključ svega.
Pa hajde onda da krenemo upravo od toga, hajde da krenemo od najmoćnijih i najsnažnijih vežbi koje nam mogu pomoći da zakoračimo na put naše životne misije.
Verovatno ste puno puta čuli da ljudi manifestuju i svojim mislima i rečima, pa čak i energijom koju odašilju. Iako ste možda to prihvatili nikada niste krenuli u konkretnu akciju ka putu svesnog kreatora svog života.
Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći da napravite prvi korak ka tome:
1. Svako jutro započnite sa jednom afirmacijom. Neka vas ta afirmacija prati kroz ceo dan. Neki od primera afirmacija mogu biti:
- Ja sam vizionar
- Pričam o onome što želim da stvorim u svom životu
2. Trudite se tokom dana da svaku negativnu misao preformulišete u pozitivnu. Neki od primera mogu biti:
- Ne mogu da stignem da uradim to. – Potrudiću se da uradim to.
- Nisam zadovoljna vezama koje imam u životu. -Volela bih više da se posvetim radu na vezama sa meni bliskim ljudima.
- Nisam dobro uradila zadatak koji mi je zadao. -Uradila sam zadatak najbolje što sam mogla.
3. Koristite sposobnost vizualizacije
- Hajde da se na trenutak zaustavimo ovde? Verovatno su ovo momenti u kojima se i osetimo zakočenim. Na koji način možemo koristiti vizualizaciju? Kako ona deluje?
- Ukoliko bismo želeli da ostanemo “pri zdravoj svesti” i koristimo moć vizualizacije mi bismo ustvari ostali na nivou svesti koji posmatra samo našu prošlost i prethodne zaključke koje smo doneli. Međutim ako damo sebi slobodu da koristimo kreativnost i kreativne metode mi aktiviramo naš nadsvesni deo uma i dozvoljavamo sebi da osim prošlosti koristimo širok spektar svih mogućih događaja u budućnosti. Aktivacijom vizuelnih predstava mi aktiviramo nadsvesni um. Pomeramo se sa tačke stagnacije i onih ciklusa koji nam se stalno ponavljaju u životu i krećemo ka stvaranju novih navika i sposobnosti i osvajanju novih ciljeva i postignuća.
Sve ovo je u direktnoj vezi sa stvaranjem novih navika i vežbanjem koje smo pominjali. Svaka nova veština koju naučimo stvara veze između neurona. Do nedavno se smatralo da su sve ove veze stvorene rano u detinjstvu i da se mozak ne menja kasnije tokom života, međutim dokazano je upravo suprotno. Svakog dana i svakog trenutka naš mozak se menja. Svaka misao, svaki osećaj, svaka reč i svako delo utiču na naš mozak i menjaju ga. A veze koje se stvaraju između neurona jačaju svakim ponavljanjem tog znanja i te veštine koju smo stekli. I evo nas, opet smo došli do toga da su rad na sebi i vežba ključ svega, jer kao što imamo moć da naučimo neke stvari tako imamo moć i da ih zaboravimo, da se odučimo.
Ali ni to nije sve. U ovom procesu značajnu ulogu igra talamus. On se nalazi u središnjem delu mozga i između ostalog, čini jednu od prvih stanica u mozgu za informacije koje nam dolaze putem čula. Pre svega treba da znamo i da talamus daje svakoj našoj misli emocionalno značenje i upravo time je čini stvarnom i realnom u našem mozgu. Međutim, talamus ne zna da razlikuje unutrašnju stvarnost od spoljašnje. Samim tim, ukoliko neku misao pomislimo veliki broj puta između neurona stvaramo povezanost koja svakog puta jača a talamus toj misli dodaje emocionalno značenje i na nju reaguje kao na stvarnost.
Volela bih da i ovaj uvid povežemo sa našim svakodnevnim joga časovima. Hajde da se osvrnemo na meditaciju. Kada meditiramo sa fokusom na određen objekat i kada tu meditaciju ponovimo veliki broj puta naš talamus više ne razlikuje taj zamišljen objekat od stvarnosti. Za talamus ovaj objekat postaje stvarni. Naše emocije prema tom objektu- cilju postaju jače, osećamo povezanost sa njim, osećamo njegovu dostupnost. I time smo napravili prvi korak i za sobom motivisali i poveli ostale delove mozga u preuzimanje ostalih akcija.
Meditacija je samo jedna od mnogobrojnih načina na koje možemo koristiti sposobnost vizualizacije i potpuno je prilagoditi nama, našoj ličnosti.
Za kraj ono što treba da osvestimo i naučimo iz ovog bloga jesu dve stvari.
Mozak razmišlja u slikama. Mozak ne razlikuje zamišljeno od stvarnog.
I upravo ove dve činjenice su naši najveći saveznici. Vizualizaciju koju koristimo sa slikama koje stvaramo uz pomoć aktivacije nadsvesnog uma i vežba tj. dovoljno puta ponovljena vizualizacija će u našem mozgu ojačati neuronske mreže koje su stvorene i učiniti to stvarnošću.
Potrudite se da svoje znanje i znanje koje vam se nudi iskoristite kao svoju moć i nemojte provesti ni jedan dan gubeći iz vida značaj rada na sebi i konstantnog vežbanja.
Oči i uši su mala stvar koju čovek može izgubiti. Mnogo je gori život bez vizije. – Helen Keler